Године 1842. Београд је постао престоница Србије и ради се увелико на изградњи и модернизацији: 1864. инжењер Емилијан Јосимовић прави велики урбанистички план регулације (требало је одлучити које куће и зграде оставити, а које рушити).

Почетком 20. века развија се најзначајнија образовна институција у Србији - београдска Велика школа. Међу најистакнутијим предавачима у првом периоду рада Велике школе био је Драгутин Милутиновић, који је предавао све предмете везане за архитектуру.

Првог децембра 1918. године у Београду је створена нова држава Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Београд тада први пут постаје привредно, културно и политичко средиште ове нове државе која је окупљала јужне Словене.

Након Другог светског рата, наступа период обнове државе и изградње градова. У почетку пресудан утицај на домаће архитекте има социјалистички реализам, архитектура која долази из Совјетског Савеза, да би већ 50-их година била израженија модерна архитектура.

Током своје дуге историје, Београд је настајао и мењао се заједно са својим градитељима и освајачима. Свако од њих оставио је неизбрисив траг на Београд који се може видети кроз уметност, културу или архитектуру.