СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИЋ

Стеван Јаковљевић (1890-1962) један је од првих послератних професора Четврте мушке гимназије (данас Гимназија „Свети Сава“). Био је познати биолог, истраживач биљног света, а посебно лековите флоре.Докторирао је ботанику и био професор на Филозофском, а потом на Фармацеутском факултету Београдског универзитета.

После Другог светског рата, који је провео у зарибљеништву у Италији, пет година је био ректор Београдског универзитета. Био је и академик САНУ (Српске академије науке и уметности). Поред своје универзитетске и научне каријере, био је и познати књижевник, а славу је стекао романом-епопејом о Првом светском рату – Српска трилогија, али је написао још неколико романа (Смена генерација, Велика забуна, и др.).

У Четвртој мушкој гимназији почео је да ради од 1920/21. Године. Предаво је јестаственицу у нижим, односно ботанику и зоологију у вишим разредима. Међутим, већ крајем следеће школске године, указом од 30. марта 1922., постављен је за асистента на Филозофском факултету.