МАРКО МУРАТ

Марко Мурат (1864-1944) рођени је Дубровчанин. Иако је најпре у Задру студирао теологију, пребацио се у Минхен где је завршио Уметничку школу.

У Србију је прешао 1898. године. Изузетно цењен већ у то време, он је 1900. године предтсвљао српско сликарство на Светској изложби у Паризу са сликом Крунисање цара Душана, за коју је награђен бронзаном плакетом.

Био је професор цртања у више школа, а у Четвртој мушкој гимназији (данас Гимназија „Свети Сава“) током прве школске године (1910/11). Током Првог светког рата заједно са Симом Пандуровићем одведен је у логор у Угарској. По завршетку рата, вратио се у Дубровник и до пензионисања је радио као конзерватор споменика у Дубровнику и околини. Од 1920. је дописни, а од 1940. године редовни члан Српске краљевске академије. Био је члан Удружења ликовних уметника Србије.