„Сваки човек, сваки предмет, сваки град има своју душу. Има је и Београд. Где је та душа, то велико срце Београда?...

Двадесети век је век градова ...

Градова нарочитих, које људи дотле нису могли ни да наслуте ...

Неоспорно је да ти градови стварају сасвим нове облике живота, нову психологију и нове сензибилитете ...

Тај „пејзаж града“ није, дакле, само гола слика ствари, он је истовремено и шифра за одгонетање људи који су га створили и који у њему живе. Ко су ти људи? – Шта они осећају? – На који начин доживљају свет и себе у њему? – То је оно чему сам покушао да се приближим и што сам се трудио да откријем?“

Александар Саша Петровић,

Двоје,
1950-1965 Нови филм